Цитат из књиге ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У јавни интерес за културу националних мањина спадају активности установа културе чији су оснивачи Република, покрајина, локална самоуправа, високи савети националних мањина, издавачка и библиотечка делатност, очување и неговање матерњег језика и писма, делатност на свим другим подручјима културе и уметности, културне везе са њиховим матичним државама, међународна сарадња, међусобна сарадња народа, националних мањина, посебно у области заштите културне баштине. Косово и Метохија, Војводина, Рашка област (Санxак) и југ Србије (Прешево, Бујановац, Медвеђа) су мултиетничке, мултиконфесионалне и мултикултурне регије. Једну трећину становништва Републике Србије чине припадници националних мањина и етничких група. Почетком 90-их година прошлог века, због пораста србоцентризма и ратне атмосфере у Србији, изостала је значајнија интеркултурна и међунационална сарадња и комуникација, а у неким случајевима је и потпуно престала.

Брига за заштиту културног наслеђа свих народа, националних мањина и етничких група у Србији мора бити заснована на:
– очувању градитељског наслеђа, материјалних и нематеријалних доказа трајања заједнице и достигнутог степена њеног културног развоја, као и његово интегрисање на регионалним и европским традицијама;
– изградњи препознатљивог визуелног и културног идентитета једне заокружене целине; савременој, адекватној, јасној и потпуно доступној презентацији културног наслеђа, чиме она постаје атрактивна у земљи и иностранству;
– неговању и поштовању различитости које су развојне предности и тачке спајања, а не раздвајања, што доприноси изградњи повезаности и поверења међу различитим заједницама (промовисањем толеранције и демократских принципа поштовања људских права);
– подстицању заинтересованости становништва за развој локалне заједнице, бриге за заједничко наслеђе и поштовање грађанске иницијативе (тј. развоја демократских принципа које промовише Савет Европе);
– одрживом развоју сваке заједнице, с обзиром на то да је наслеђе (непокретно, покретно и нематеријално) стављено у функцију економског просперитета заједнице у целој Европи (кроз развој туризма, урбанистич ку и градитељску обнову, промоцију, развој и друге привредне делатности, политику запошљавања);
– едукацији становништва, нарочито деце и омладине, информацијама о неопходности очувања сопственог наслеђа које је истовремено део свеукупне европске традиције, чиме се доприноси чувању културне баштине у садашњем, али и будућем времену;
– едукацији стручних радника/служби које се баве заштитом материјалне и нематеријалне културне баштине, усклађене са стандардима УНЕСЦО-а, ИЦОМ-а, ИЦОМОС-а и других међународних организација у овој области;
– увођењу информатичких технологија у област заштите културног наслеђа, чиме се доприноси стварању јединственог регистра заштићених културних добара, њиховој стручној обради, праћењу и стварању услова за већу и бољу заштиту, те доступност таквих података најширој јавности.

Цитат из књиге ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА на мађарском језику

A nemzeti kisebbségek kultúrája tekintetében közérdeknek számít azoknak a művelődési intézményeknek a tevékenysége, amelyeket a köztársaság, a tartomány, a helyi önkormányzatok és a nemzeti kisebbségek nemzeti tanácsai alapítottak. Ezek a tevékenységek a következők: kiadói és könyvtári tevékenység, anyanyelvápolás, a művelődés és a művészet valamennyi más területein folytatott tevékenység, az anyaországgal folytatott kultúrkapcsolatok, a nemzetközi együttműködés, a nemzetek és nemzeti kisebbségek kölcsönös együttműködése, különös tekintettel a kulturális örökség védelmére. Kosovo és Metohija, Vajdaság, a Raškai körzet (Sandžak) és Dél-Szerbia (Preševo, Bujanovac, Medveđa) multietnikai, multikonfesszionális és multikulturális régiók. A Szerb Köztársaság lakosságának egyharmada nemzeti kisebbséghez vagy etnikai csoporthoz tartozik. A múlt század kilencvenes éveinek elején Szerbiában a szerb központúság fokozódása és a háborús légkör miatt csökkent az interkulturális, valamint nemzetek közötti együttműködés és kommunikáció, sőt egyes esetekben teljesen meg is szűnt.

Цитат из књиге ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА на румунском језику

Interesul public pentru cultura minorităţilor naţionale îl prezintă activităţile instituţiior de cultură al căror fondator este Republica, provincia, autonomia locală, consiliile naţionale ale minorităţior naţionale, activităţile editoriale şi de bibliotecă, păstrarea şi cultivarea limbii materne şi a grafiei, activităţile la toate celelalte niveluri ale culturii şi artei, legăturile culturale cu ţările lor de origine, cooperarea internaţională, cooperarea reciprocă dintre popoare, minorităţile naţionale, îndeosebi în domeniul păstrării patrimoniului cultural. Kosovo şi Metohija, Voivodina, ţinutul Raška (Sandžak) şi sudul Serbiei (Preševo, Bujanovac, Medveđa) sunt regiuni multietnice, multiconfesionale şi multiculturale. O treime din populaţia Republicii Serbia o constituie persoanele aparţinând minorităţilor naţionale şi grupurilor etnice. La începutul anilor 90 ai secolului trecut, din cauza creşterii centralismului sârbesc şi a atmosferei de război în Serbia a lipsit o cooperare şi o comunicare interculturală şi interetnică mai însemnată, iar în unele cazuri a încetat complet.

Цитат из књиге ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА на русинском језику

До явного интeрeсу националних мeншинох спадаю активносци установох култури чийо сноватeлє Рeпублика, покраїна, локална самоуправа, национални совити националних мeншинох, видаватeльна и библиотeкарска дїялносц, очуванє и пeстованє мацeринского язика и писма, дїялносц на шицких других подручох култури и умeтносци, културни вязи з їх матичнима дeржавами, мeдзинароднe сотруднїцтво, мeдзинароднe сотруднїцтво народох, националних мeншинох, окрeмe у обласци защити културного нашлїдства. Косово и Мeтохия, Войводина, Рашска обласц (Санджак) и юг Сeрбиї (Прeшeво, Буяновац, Мeдвeдя) прeдставяю мултиeтнїчни, мултиконфeсионални и мултикултурни рeґиї. Єдну трeцину житeльства Рeпублики Сeрбиї творя припаднїки националних мeншинох и eтнїчних ґрупох. На початку 90-их рокох прeшлого вику, прe моцнєнє сeрбоцeнтризма и войновeй атмосфeри у Сeрбиї, виостало значнєйшe интeркултурнe и мeдзинационалнe сотруднїцтво и комуникация, а у даєдних случайох и подполно прeстало.

Цитат из књиге ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА на словачком језику

Do verejného záujmu pre kultúru národnostných menšín patria aktivity kultúrnych ustanovizní, ktorých zakladateľmi sú republika, pokrajina, lokálna samospráva, vysoké rady národnostných menšín, vydavateľská a knihovnícka činnosť, zachovanie a pestovanie materinského jazyka a písma, činnosť vo všetkých iných oblastiach kultúry a umenia, kultúrne kontakty s ich materskými štátmi, medzinárodná spolupráca, vzájomná spolupráca národov, národnostných menšín, zvlášť v oblasti ochrany kultúrneho dedičstva. Kosovo a Metóchia, Vojvodina, Rašská oblasť (Sandžak) a juh Srbska (Preševo, Bujanovac, Medvedja) sú multietnické, multikonfesionálne a multikultúrne regióny. Tretinu obyvateľov Republiky Srbska tvoria príslušníci národnostných menšín a etnických spoločenstiev. Začiatkom deväťdesiatych rokov uplynulého storočia v dôsledku narastajúceho srbocentrizmu a vojnového ovzdušia vystala v Srbsku významnejšia interkultúrna a vzájomná národnostná spolupráca a kumunikácia a v niektorých prípadoch aj úplne zanikla.