Цитат из књиге САМОЗАПОШЉАВАЊЕ

Свакодневно смо сведоци да се у говорима политичара, излагањима стручњака, економским анализама специјализованих институција, новинарским анализама и, уопште, у јавности непрекидно спомиње самозапошљавање, мала и средња предузећа и радње, подстицање предузетништва и још неки појмови везани за приватну пословну иницијативу, а који су до пре извесног времена били потпуно непознати највећем броју грађана. Врло често развој и подстицање отварања малих и средњих предузећа и радњи представља се као спасоносна формула за опоравак наше привреде, самозапошљавање као начин решавања проблема незапослености, а приватно предузетништво као једна од основних полуга за отклањање погубних последица планског управљања привредом и потцењивачког односа према тржишним законитостима као рецидиву самоуправних друштвено-економских односа.

Цитат из књиге СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ - Европска тековина без алтернативе

Једна од неизбежних последица процеса трансформације ауторитарних друштвених система у демократске, свакако је и афирмација свести о потреби учешћа већег броја друштвених чинилаца у одлучивању о најважнијим аспектима тренсформације самог друштва. Савремени друштвени процеси у Србији, као и код свих земаља у транзицији, имају две, на први поглед, контрадикторне одлике: укидају друштвену својину и дефинишу приватну као неприкосновен облик власништва, али у исто време подстичу и остваривање основних социјалдемократских вредности, кроз афирмацију људских права, у чијој номенклатури право на рад и права из рада заузимају веома високу позицију. Управо зато се социјални дијалог у свим друштвима која теже ка идеалима тзв. западне демократије јавља као процес који омогућава активно учешће представника запослених и послодаваца у поступку жељених демократских промена и представља напредан друштвени процес и неминовну појаву у демократском развоју.

Цитат из књиге УЛОГА РЕГИОНА И ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У ЗАПОШЉАВАЊУ

Децентрализација у креирању политике развоја и спровођењу стратешких одлука у свим областима, а нарочито у области привредног, социјалног и економског амбијента, темељно је европско правило. Централистички начин доношења одлука, који је, нажалост, код нас још веома присутан, напуштен је у свим модерним европским економијама. То, наравно, не значи негацију чињенице да се значајни елементи функционисања привредног система, попут спољно -трговинске политике, царинског и пореског система, морају регулисати на државном нивоу, али законитост тржишта захтева да све иницијативе, пословне и стратешке одлуке, морају да буду креиране на самом извору, односно у средини на коју се односе и у којој ће бити остварене. Такође, сви стратешки планови и циљеви региона или локалне заједнице морају да буду у складу са основним стратешким опредељењима на државном нивоу, али уважавање кадровских потенцијала једног региона и њихових способности да препознају и искористе специфичности природних и привредних ресурса и друштвених капацитета своје средине представља први корак у успостављању система ефикасних, економских хоризонталних веза, као основе привредног система земље.