Цитат из књиге РАДОВАН ОБРЕНОВИЋ - Аналитичар из Сече Реке

Радована Обреновића познајем готово двадесет година, од лета 1987, када ми је прерађивао стару брвнару, купљену од Смиљанића у Љубишу. Био је за промене од самог „почетка“. Он је један од мојих политичких саветника свих ових, готово шеснаест година.
Поред многобројних разлика у односу на мештане, он, ипак, дели њихову судбину људи из народа. Посебно оних који су рођени пре Другог светског рата. Ратне недаће, послератна немаштина пуна страха и неслободе; године прегнућа и одрицања; године економског развоја и доброг стандарда; суноврат деведесетих и данашња брига за унуке – неке су од нити које повезују ове напаћене, а ипак срећне људе. „Морали смо напред“, како то Радован рече.

Цитат из књиге САВЕТНИЦИ ИЗ НАРОДА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ЗА РАЗВОЈ СЕЛА И ПОЉОПРИВРЕДЕ

Председник Србије Борис Тадић, као шеф државе, настоји да буде политичар који будно ослушкује глас народа. Стога је и одлучио да међу своје саветнике, осим оних професионалних, који су редовно ангажовани у председничком кабинету, уврсти и „људе из народа“. Ти саветници „препоручили“ су се председнику Србије својим свестраним, свакодневним радом – на њиви и у радионици, у винском подруму или повртњаку, у воћњаку и пчелињаку, на плантажама малина или у шљивицима...
Искуства ових рекордера и предузетника, који су, са својим породицама, успели да створе успешне поседе и узорна домаћинства, драгоцена су за ваљан рад политичара који теже да граде богатију и срећнију Србију.

Цитат из књиге ЛОВЦИ СРБИЈЕ

Лов је древна људска делатност. Захваљујући лову, човек је у раним периодима развоја људског друштва успео да опстане. Вештина лова обликовала је човека, док је човек обликовао етику лова. Са развојем вештине лова развијала се и етика у историји човечанства.
Данас је лов специфична привредна грана – ловни туризам, који доноси драгоцен приход организацијама које се баве заштитом, узгојем и коришћењем етичких норми лова. Све појединости у вези са ловом регулисане су Законом о ловству из 1993.
Лов и ловство подразумевају неговање љубави према дивљачи и природи кроз послове заштите дивљачи и станишта. Ловац лови само онда када је то дозвољено, никад не прогони, злоставља или намерно узнемирава дивљач нити дозвољава другима да то чине. Дакле, он лови у оквиру планског, рационалног коришћења дивљачи, као делимично обновљивог природног богатства.
Лов је и ловачко дружење, неговање ловне етике и чување ловачких обичаја и традиције.

Цитат из књиге ДОСТУПНОСТ ЕЛЕКТРОНСКИХ ИНФОРМАЦИЈА ОСОБАМА СА ХЕНДИКЕПОМ

Развој телекомуникација и информационих технологија довео је до значајних промена у организацији друштва и развоју економских система савремених држава. Изразито убрзан технолошки развој донео је низ предности у повећавању ефикасности предузећа,  администрације, образовања, преноса  информација.  Међутим, особама са   хендикепом у почетку развоја информационих и телекомуникационих технологија био је отежан приступ научним, образовним, културним и другим информацијама, јер  информационе и комуникационе технологије нису биле прилагођене њиховим могућностима.
Организације особа са хендикепом, као и разне друге владине организације и независне асоцијације, уложиле су додатне напоре у развој технолошких стандарда, како би информационе и комуникационе технологије биле доступне свима. Развојем  тих стандарда,  додатним законодавним активностима и активном применом у свакодневном  животу, особе са хендикепом постижу равноправност у коришћењу информационих и телекомуникационих технологија.
Законодавства ЕУ, САД, Канаде, Аустралије, обавезују све јавне институције да своје сајтове и изворе електронских информација прилагоде стандардима који омогућавају особама са хендикепом да  равноправно користе Интернет, персоналне рачунаре и да се образују користећи савремену технологију.
Посебну улогу у примени технолошких стандарда игра слободан софтвер, јер се може слободно модификовати, дистрибуирати без комерцијалне надокнаде, развијати, проучавати и примењивати без обзира на место и врсту примене. Употребом слободног софтвера прилагођеног критеријумима  доступности особама са хендикепом у јавним институцијама омогућава се јефтин, ефикасан и културолошки прилагођен начин приближавања информационих и  комуникационих технологија особама са хендикепом, како би се лакше и равноправно укључиле у друштвене развојне токове.

Цитат из књиге ГРАЂАНСКО – ЦИВИЛНО ДРУШТВО

Цивилно или грађанско друштво јесте друштво грађана. Њега чинимо МИ, појединци, грађани, када делујемо ненасилно, цивилизовано, толерантно и то као појединци, као припадници разних асоцијација (установа, организација, институција и група), и као припадници мрежа асоцијација, тј. ширих удруживања већ постојећих организација и покрета са циљем уређења заједничког живота.
Оно се разликује од појма „друштва“ у ширем значењу по томе што представља грађане који делују у јавној сфери. Дакле, није свако приватно деловање друштвено деловање које ствара цивилно друштво, већ само оно које је усмерено на јавну ствар, које се тиче целине заједнице. То је приватно, јавно деловање за општу ствар.
Зато се каже да је цивилно друштво немилитаристичко, лаичко и цивилизовано друштво, које се уздигло до одређеног цивилизацијског нивоа слободних људи и које се заснива на поштовању основних људских права и грађанских слобода, толеранцији, демократској јавности, владавини права, те економском, социјалном и политичком плурализму. Цивилно друштво у том смислу разумевамо као простор деловања грађана и алтернативних група и организација (интересних група, невладиних организација, нових друштвених покрета, синдиката), преко којих грађани врше притисак на државне установе како би се изборили за што више слободе и аутономије.
То значи да цивилно друштво није никаква измишљотина, завера или нешто слично,   већ посебна сфера која је одвојена од државе, коју сачињавају појединци, удружења, организације, институције и мреже асоцијација. Оно функционише по једној другој логици од државе и зато се говори, условно речено, о њиховој одвојености, иако су односи међу њима ипак повезани, а ту везу чини јавност. Она је посредник између сфере приватног (друштва) и сфере јавног (државе). Зато је постојање цивилног друштва основ изградње демократске, модерне државе, јер у противном ако немамо цивилно друштво, већ ауторитарно и недемократско, онда се не може изградити ни демократска, стабилна и модерна држава. Дакле, ако је база недемократска, ни надградња не може бити демократска.

Цитат из књиге СЛОБОДАН СОФТВЕР ЗА СЛОБОДНО ДРУШТВО

Слободан софтвер и на њему засновани оперативни системи (GNU/Linux,OpenBSD, GNU/Darwin, и многи  други, а ускоро  и Solarisкомпаније Sun Microsystems...)  постају све присутнији у примени информационих технологија (ИТ) у свету. Овај тренд популарности слободног софтвера није везан само за неразвијене и сиромашне земље, већ је изразито присутан и у богатијим и развијеним земљама. Разлози ове  популарности леже у томе што је GNU/Linux бесплатан,  заснован на отвореном коду (open sources), стабилан и врло прилагодљив.  Он је лиценциран тако  да лиценца овлашћује корисника да га може прилагођавати својим потребама.
Буџетска ограниченост, као и неопходност да информациони систем буде ефикасан, јефтин и прилагодљив потребама, доминантна је особина када је у питању примена информатичких ресурса   у земљама попут Србије,  чији грађани нису довљно богати да би могли да купују скупе програме  и плаћају њихове лиценце. То условљава да држава, компаније, па и сами грађани директно зависе од пословне политике произвођача софтвера.
Многобројне организације из целог света користе GNU/Linux у свакодневном раду (канцеларијски послови, израда база података, међусобна комуникација, израда и управљање Интернет презентацијама, облици бесплатног издаваштва, едукације преко образовних програма, научни рад, умрежавање рачунара итд.).
У нашој земљи GNU/Linux присутан је у последњих неколико година, а почео је све више да улази у школе, невладине организације, као и организације које се баве вишим и високим образовањем,  научним,  уметничким радом, те код све већег  броја индивидуалних корисника који подржавају парадигму информационих људских права о слободи ширења и модификовања информационих ресурса.
Међутим, то још увек није  довољно, а државне институције немају конзистентну   политику о употреби слободног софтвера. Ни образовне институције, као ни стручна јавност, немаjу осмишљену стратегију, која би нашој јавности представила алтернативна решења у ИТ и презентовала могућности решења заснованих на  слободном софтверу.

Цитат из књиге ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА

Генијални проналазак за који не зна нико осим проналазача за друштвену заједницу нема никакав значај! Ову хипотетичку претпоставку тешко је замислити у реалности, јер је у интересу проналазача да своје дело јавно огласи, али нам она на сликовит начин указује на то колики је значај доступности информација у области интелектуалне својине.
Аналитичари развоја људског друштва су још пре четврт века у својим анализама двадесети век означавали као век атракције, а у проценама будућности често су истицали да ће текући двадесет први век бити век знања. Те процене доводе у први план интелектуалну својину. И поред тога,
ова област је широј популацији доста непозната или се схвата у ограниченом значењу. Још више су непозната места – извори информација о интелектуалној својини. Циљ ове књижице јесте да читаоце доведе до тих извора. Намењена је свима који се професионално или из знатижеље баве интелектуалном својином на било ком степену. Основна замисао аутора је да кроз приручник–подсетник пружи информације о томе где се, када то затреба, најбржим путем могу наћи одређене информације из области интелектуалне својине.
У I глави су сажето обрађени основни појмови интелектуалне својине уз приказ мреже институционалних организација по свету. Брзина у проналажењу и обради информација је императив, па је као главна алатка у ту сврху коришћен Интернет. Младима, студентима па и средњошколцима, желели смо да дамо основне информације о интелектуалној својини у чијем ће окружењу неминовно провести свој радни век. На крају, ценећи време савременог читаоца, водили смо рачуна да књижица буде што сажетија.

Цитат из књиге ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ

Планинарство као јединствена човекова активност има дугу традицију у свету и код нас. Похођење пла нинa, односно природе из чисте радозналости, задо вољства, а касније и рекреације ради, вишевековна је традиција урбаног човека.
Професор Јован М. Жујовић (1856–1939) oснивач je и први председник Српског планинарског друштва
– СПД. Oснивачкa скупштинa одржана je 27. маја и 17. јуна 1901. године (по старом календару). Најзна чајније акције након оснивања биле су: изградња пави љона на Авали, пошумљавање од Карабурме ка Лаудоновом шанцу и већи број излета у ближу околину Београда. Из тог времена издваја се као масован и успео излет на Ртањ, 1903. године.
Претече организованог планинарства у Србији су значајне личности које су потекле из редова студената и ђака који су се школовали широм Европе.
Великани планинарског покрета у Србији су по ред Јована Жујовића: Јосиф Панчић (1814–1888), Јован Цвијић (1865–1927), Милан Ђ. Милићевић (1831–1908), Јулије Драшкоци (1851–1927), Љубомир Ненадовић (1826–1895)…
Планинарски дом је неодвојив од планинарства.
Неопходан је за његово постојање, дуже кретање и боравак на планинама. На Авали је 1902. године подигнут наш први планинарски дом. Сада их у Србији има преко педесет.