Цитат из књиге ПРИРОДНИ РЕСУРСИ СРБИЈЕ

Природни ресурси су опште добро и заједничко богатство. Њихово коришћење, привредна примена и економска валоризација треба да буду плански усмерени и наменски контролисани. Без обзира на врсту, структуру и појединачне количине, они су основ за предстојећи привредни и економски развој Србије. Свакако, постоји део који мора остати изван економских и привредних токова и који треба да буде сачуван за садашње и будуће генерације. То посебно важи за необновљиве природне ресурсе.
Генерални приступ природним ресурсима Србије мора да обухвати дефинисање политике и стратегије њиховог одрживог коришћења, као и дефинисање законодавно-правног оквира за њихово ефикасно спровођење.

Цитат из књиге ВОДА – ЗЛАТО 21. ВЕКА

Вода је основ живота.
Вода за пиће је незаменљива материја за људе и сва жива бића.
Вода се користи за производњу хране, лекова, енергије, индустријских производа, за пловидбу и транспорт. Предмет је рада и средство за рад. Али, вода може да буде и разарајућа материја која уништава створена добра и природне ресурсе.
Све велике цивилизације настајале су у близини воде, а нестајале су када су престале да поштују воду. Још је Херодот истицао вредност воде пишући о Персијанцима: „У реке нити мокре, нити пљују, не перу у њима чак ни руке, нити иком то дозвољавају, него указују највеће могуће поштовање.“ Савремена цивилизација је пред сличним изазовима. Број становника се повећава. Стандарди за количину и квалитет вода су све строжи. После употребе вода – отпадних вода је све више, а квалитетних вода у природи је „све мање“.
Европске оквирне директиве прописују нове-старе принципе одрживог развоја: „корисник плаћа“ и „загађивач плаћа“. А „казнене одредбе“ су следеће: ко не плати пречишћавање својих загађених вода, не може са својом робом приступити тржишту „чистих роба“; ко не плати економску цену за изградњу и одржавање комплексних система за разне видове коришћења вода, остаће без воде, јер ће се ти системи, с временом, урушити сами од себе.

Цитат из књиге ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ МАЛЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ

Србија се суочава са све већим проблемом дефицита електричне енергије због чега је приморана да је из године у годину све више увози.
Оваквом стању допринела је политика развоја електроенергетике у Србији, која је била усмерена на проучавање и изградњу електроенергетских објеката на великим рекама, односно у регионима који обилују резервама угља са површинском експлоатацијом. И са становишта улагача, ови објекти великих снага су имали предност, тако да је енергетски потенцијал малих речних токова остао у другом плану. Занемаривање природних потенцијала појачано је и вишегодишњим опредељењем за увоз јефтине енергије, као што су била течна горива.
Демократска странка се интензивно бави овом проблематиком и предлаже решење: хитно подстицање развоја малих хидроелектрана као обновљивих, трајнијих, економичнијих, еколошки чистих и непресушних извора којима Србија располаже.
И да не заборавимо: свако одлагање градње малих хидроелектрана чини да годишње, у Србији без покрајина, низ воду отекне преко милијарду шестсто милиона киловат сати електричне енергије, вредних више од осамдесет милиона евра!

Цитат из књиге ЈУВЕЛИРСКЕ МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

У разноврсном рудном богатству, којим је природа Србију издашно обдарила, значајно место заузимају јувелирске минералне сировине. Досадашња истраживања ових сировина, иако скромног обима, неравномерна и без континуитета, недвосмислено су показала да у нашој држави постоји велики број њихових налазишта. Ипак, ниједно од њих није до сада производно активирано, те наше јувелирске минералне сировине нису комерцијално јувелирски обрађиване и коришћене за израду накита, већ су домаће потребе подмириване увозом ових сировина из других земаља.
Због тога се као главни будући задаци постављају: производно активирање истражених налазишта јувелирских минералних сировина и даље систематско проучавање и истраживање ових сировина на целој територији Србије.

Цитат из књиге ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ СТРАТЕШКИ РЕСУРС СРБИЈЕ

Подземне воде припадају групи основних природних ресурса који су неопходни за развој и наставак живота на Земљи.  У Србији се подземне воде користе у водоснабдевању становништва (80%), у водоснабдевању индустрије (90%), у балнеотерапији (100%), у бањском туризму (90%), за флаширање  (као стоне и минералне воде) (100%), за   топлификацију (урбаних средина, индустрије и пољопривредних површина под стакленицима) (100%), и за наводњавање (10%). У наредном периоду, истраживање и коришћење подземних вода, као и њихова заштита од загађења морају бити планска, усмерена и наменски контролисана. Уз обезбеђење наведених предуслова, расположиви ресурси подземних вода представљаће незаобилазан део у предстојећем привредном и економском развоју Србије.

Цитат из књиге ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА

Годишње земљи је довољно 20 минута сунца

Дугорочно гледано, тренутно највећи извори енергије (класични) постаће мање утицајни, али доминантни, а нада се полаже у нове, обновљиве изворе енергије који нуде решења за опстанак на нашој планети. То су сунце, ветар, биомаса, геотермална енергија, мали хидросистеми, енергија плиме и осеке, таласи океана... Ако се овима додају и хидроелектране, онда све то заједно чини фамилију обновљивих извора енергије.
Сунчева енергија даје највећу могућност за замену класичних извора енергије. Као што је познато, а што „класичари“ изузетно потенцирају, сунчева енергија има дневну/сезонску и географску зависност, тј. не може се сматрати континуираним извором енергије. Та особина, која се истиче као мањкавост сунчеве енергије, битна је само на  локалном плану. На глобалном плану, она скоро и није битна због тога што је на Земљи распоред дан/ноћ, лето/ зима, југ/север природно усклађен тако да омогућава да сунчеве eнергије буде сваког тренутка довољно за задовољавање енергетских потреба данашњег
света.
Србија има ваљане могућности за производњу соларне енергије, које би до 2010. могла знатним делом да учествује у обезбеђивању укупно потребне енергије нашој земљи.