Цитат из књиге РЕКОРДЕРИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Пољопривреда је у већини модерних европских земаља заштићена привредна грана, а њен развој држава подстиче низом стимулативних мера. Тако би требало да буде и у Србији, аграр мора да има третман стратешке области. Након више од пола века лутања и запостављања, српска пољопривреда се налази на раскрсници: којим путем кренути даље. Наука је створила око 1.500 високородних сорти и хибрида чије могућности ми користимо тек са једном трећином. У Србији данас има 4.800 села, а на путу изумирања је свако четврто.
Међу 778.000 газдинстава налазе се и рекордери са врхунским приносима који иду у корак са најбољим произвођачима у Европи. Циљ државе мора бити да стимулише овакве произвођаче, како би прехрамбена корпа била пунија, а самим тим створене стратешке и оперативне резерве, уз континуиран раст извоза. То треба да омогући повећаље конкурентности произвођача хране на домаћем тржишту, уз уважаваље принципа одрживог развоја. Самим тим постићи ће се уравнотежен аграрни, рурални и регионални развој земље.

Цитат из књиге ПРВАЦИ ТРАНЗИЦИЈЕ

На листи континуираног трговања Београдске берзе налази се 40 овдашњих фирми, а све оне сврставају се међу гиганте српске привреде. Немачка компанија Штада је за 485 милиона евра "добила" најбољу фабрику лекова у овом делу Европе – Хемофарм. Концерн Бамби представља гиганта у кондиторској индустрији, а циљ му је да постане лидер у југоисточној Европи. Имлек је постао национална компанија од поверења, као и Сојапротеин, фирма специјализована за производњу и прераду соје – биљке миленијума. Посуђе Металца сваке године купи више од четири милиона житеља Европе, али и значајан број купаца на другим континентима. Београдски Планум гради путеве у Мароку, а годишња производња црепа у Този Марковићу је таква да се њоме може покрити 50.000 кућа.
Наши привредни гиганти на тржишту Београдске берзе били су својевремено носиоци развоја земље, али су и после трансформације, у транзиционом периоду, наставили успешно пословање. Њиховим акцијама се увелико трговало, оне су биле тражене, мењале су власнике, а најчешће им је вредност расла...

Цитат из књиге СВИ НАШИ ОЛИМПИЈЦИ

Српски спортисти учествују у међународном олимпијском покрету већ готово читав један век. Први пут су се појавили, под знамењима Краљевине Србије, на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године, а учиниће то, под истим државним симболима, у Пекингу 2008...
У међувремену, за ових неколико деценија, југословенски репрезентативци, па тиме и српски олимпијски такмичари, освајали су златне, сребрне и бронзане медаље у низу спортова: атлетици и гимнастици, рвању и боксу, пливању и стрељаштву, веслању, кајаку, кануу. Посебну доминацију, у светским олимпијским размерама, остварили су у екипним спортовима, односно играма с лоптом. Све три врсте одличја, нека и по више пута, освајали су у фудбалу, рукомету, кошарци, ватерполу и одбојци.

Цитат из књиге НАШ, А СВЕТСКИ Милијан Стојанић – Витез кулинарства

О човековом раду говоре резултати, а понекад и награде, медаље, пехари... Признања Милијана Стојанића у области кулинарства тешко је побројати, али несумњиво је да је рекордер у свом послу – и српски и светски.